Centralne banke rekordno kupuju zlato — šta to znači za vas

Postoji jedna vest koja prolazi gotovo nezapaženo u svakodnevnom informativnom haosu, a ima direktan uticaj na svakoga ko drži ili razmišlja o fizičkom zlatu: centralne banke sveta kupuju zlato u rekordnim količinama — i to ne usporavaju.

Brojke koje govore same za sebe

Prema podacima World Gold Council (WGC), centralne banke sveta su u 2022. godini kupile 1.136 tona zlata — više nego ikada od kada postoje pouzdani podaci, od 1950. godine.

2023. godina nastavila je ovaj trend sa kupovinom od 1.037 tona. To je druga godina zaredom sa kupovinom iznad 1.000 tona.

Za poređenje: u periodu 1990–2009, centralne banke su bile neto prodavci zlata.

Ko najviše kupuje i zašto?

Kina

Narodna banka Kine objavila je kupovinu zlata u svakom mesecu tokom 2023. godine. Kina strateški smanjuje zavisnost od dolara kao rezervne valute — proces poznat kao de-dolarizacija.

Turska

Centralna banka Turske kupuje zlato kao odgovor na inflaciju i nestabilnost valute.

Indija, Singapur, Češka, Poljska

Evropske centralne banke povećavaju učešće zlata u rezervama zbog geopolitičkih rizika.

Srednji Istok

Centralne banke zemalja Zaliva diversifikuju rezerve iz dolara u zlato.

Zašto je ovo bitno za privatnog investitora?

Strukturna potražnja koja podiže cenu

Centralne banke nisu špekulanti — ne kupuju i prodaju na osnovu kratkoročnih kretanja. Kada kupuju, drže na godinama i decenijama. Ovo znači da se godišnje iz slobodnog tržišta povlači preko 1.000 tona zlata.

Rudarska produkcija iznosi oko 3.500 tona godišnje, što znači da banke apsorbuju gotovo trećinu ponude.