Zašto ulagati u zlato — 7 razloga koje svaki investitor treba da zna

Pitanje "da li da kupim zlato" postavljaju sebi sve češće i oni koji nikad pre nisu razmišljali o investicijama. Razlog je jednostavan: nestabilnost valuta, rast cena i sve manje poverenje u bankarski sistem teraju ljude da traže nešto što je van domašaja inflacije i političkih odluka.

Inflacija je tihi porez koji jede vašu ušteđevinu. Novac koji ste danas stavili u ladicu biće vredan manje za godinu dana — to je matematička činjenica u svakoj ekonomiji sveta.

Zlato funkcioniše obrnuto. U periodu između 1971. i 2024. godine, cena zlata u dolarima porasla je za više od 8.000%. U istom periodu, dolar je izgubio više od 85% kupovne moći. Ko je čuvao ušteđevinu u zlatu, nije samo sačuvao vrednost — povećao ju je.

Srpski dinar je u poslednjih 30 godina doživeo višestruke devalvacije. Fizičko zlato, denominirano u globalnoj rezervnoj valuti, nije podložno odlukama Narodne banke Srbije.

Za razliku od nekretnina koje možete prodati tek za nekoliko meseci i samo na lokalnom tržištu, zlatna poluga LBMA rafinerije prihvata se odmah i po fer ceni u svakoj menjačnici zlata, svakoj banci i kod svakog dilera na planeti.

Ovo je posebno važno u kriznim situacijama. Kad vam zatreba gotovina — bilo u Beogradu, Beču ili Tokiju — zlatna poluga je odmah unovčiva bez popusta.

Kada novac čuvate u banci, vaša ušteđevina zapravo postoji samo kao zapis u bančinoj knjizi. Banka može da bankrotira, da bude zamrznuta, da uvede limite podizanja. Upravo to se desilo deponentima Agrobanka 2012. u Srbiji i klijentima desetina banaka po svetu tokom finansijske krize 2008.

Fizičko zlato u vašem sefu nema ovu ranjivost. Ne postoji banka koja mora biti solventna da bi vaše zlato zadržalo vrednost. Zlato je vaše — bez posrednika, bez uslova, bez sitnih slova ugovora.

Kad najmoćnije finansijske institucije na svetu — Narodna banka Kine, Rusije, Indije, Turske, Poljske — godišnje kupuju stotine tona zlata i smanjuju udeo dolara u rezervama, to nije slučajno.

Centralne banke su u 2022. i 2023. godini kupile više zlata nego ikad od pada Bretton Woods sistema 1971. Privatni investitor koji prati ovu logiku ne radi ništa drugačije od onoga što rade najsofisticiraniji finansijski igrači na planeti.

Moderna teorija portfelja kaže da pravi cilj investiranja nije maksimizacija prinosa, već maksimizacija prinosa pri određenom nivou rizika. Zlato je, zbog negativne korelacije s akcijama i obveznicama u kriznim periodima, savršen diversifikator.

Jednostavno: kad akcije padaju, zlato obično raste — ili barem ne pada. Portfelj s 10% zlata u proseku ima manji pad u krizama uz skoro isti dugoročni prinos kao portfelj bez zlata.

Zlato se ne može "štampati". Na svetu postoji fiksan broj tona zlata koje je moguće iskopati — procenjuje se da je oko 80% ukupnih rezervi već izvađeno. Godišnja rudarska produkcija raste manje od 2% godišnje.

S druge strane, potražnja raste — od privatnih investitora, industrije (elektronika, stomatologija) i centralnih banaka. Ograničena ponuda plus rastuća potražnja znači dugoročni pritisak na cenu.

U svetu u kome se sve više vrednosti čuva u digitalnom obliku — kriptovalute, bankarski depoziti, akcije u digitalnom zapisu — fizičko zlato nudi nešto što ne može da se hakuje, obriše ili zamrzne regulatornom odlukom.

Dok kriptovalute mogu da nestanu u jednom danu (FTX kolaps, Luna/Terra kolaps), a bankovni račun može biti zamrznut sudskim nalogom, zlatna poluga u vašem sefu postoji fizički i ne zavisi ni od jedne mreže, servera ili regulatora.

Konzervativna preporuka finansijskih planera: između 5% i 15% ukupnih sredstava u fizičkom zlatu. Tačan procenat zavisi od vaše tolerancije na rizik, starosti i dugoročnih ciljeva.

Ako nikad niste kupili zlato, dobar početak je zlatna poluga od 50g ili 100g — dovoljno fleksibilna za postepenu kupovinu, dovoljno značajne vrednosti da napravi razliku u portfelju.

Za sva pitanja o kupovini zlatnih poluga u Srbiji, pozovite nas na 061/426-4129 ili posetite naš centar u Beogradu.